Ovo je prvi generalni štrajk u Portugaliji organizovan u poslednjih 22 godine. Iako usamljen, uspeo je da osvetli deo socijalne situacije u zemlji. U Portugalu, socijalni konflikt je prilično niskog intenziteta. Broj štrajkova u poslednih trideset godina opada, uprkos činjenici da se portugalska radnička klasa nalazi u sve lošijoj situaciji. Sindikalizam takođe beleži pad članstva, a dve najveće sindikalne organizacije, koje su pod kontrolom političkih partija, više služe za upijanje nezadovoljstva i smirivanje situacije, nego za borbu protiv eksploatacije koja sve više uzima maha.
Za pola veka, portugalsko društvo prošlo je kroz nekoliko velikih promena. One se kreću od rapidne industrijalizacije započete šezdesetih godina XX veka, koja svoj razvoj duguje najviše uplivu stranog kapitala i koji je radnička klasa mogla lako da izbegne da je bila borbenija i organizovanija, sve do podjednako rapidne deindustrijalizacije, budući da se u jednom trenutku pojavila jeftinija radna snaga u Istočnoj Evropi i Aziji. Portugalsku ekonomiju danas održavaju male, neefikasne servisne kompanije, u kojima su radnici postali izolovani jedni od drugih, nemaju tradiciju radničke borbe, imaju generalno nesigurne uslove rada i mizerne plate, a kompanije koje ih zapošljavaju jedva da mogu da osiguraju i sopstveno postojanje. Ceo sistem nalazi se u stanju akutne krize poslednjih 10 godina, a radnici su, kao i uvek i svuda, njene prve žrtve.
Za pola veka, portugalsko društvo prošlo je kroz nekoliko velikih promena. One se kreću od rapidne industrijalizacije započete šezdesetih godina XX veka, koja svoj razvoj duguje najviše uplivu stranog kapitala i koji je radnička klasa mogla lako da izbegne da je bila borbenija i organizovanija, sve do podjednako rapidne deindustrijalizacije, budući da se u jednom trenutku pojavila jeftinija radna snaga u Istočnoj Evropi i Aziji. Portugalsku ekonomiju danas održavaju male, neefikasne servisne kompanije, u kojima su radnici postali izolovani jedni od drugih, nemaju tradiciju radničke borbe, imaju generalno nesigurne uslove rada i mizerne plate, a kompanije koje ih zapošljavaju jedva da mogu da osiguraju i sopstveno postojanje. Ceo sistem nalazi se u stanju akutne krize poslednjih 10 godina, a radnici su, kao i uvek i svuda, njene prve žrtve.
